beats by dre cheap

Људска права држављана БиХ

Сва ова прича о људским правима држављана БиХ, писања и акције медија енд интелектуалаца подсјетило ме је на држављане БиХ породицу Караџић и њихова људска права. Као да је све ово читао, диктатор БиХ Мирослав Лајчак је донио одлуку којом укида људска права неколицини људи. И ником ништа. Како би реаговали медији и појединци који вриште због људских права Илије Јуришића уопште на причу да неко треба да се бави људским правима људи који, за разлику од Јуришића, нису ни осумњичени за ратне злочине?

Лајчак изнад свих судова
Налог високог представника, на основу којег су и породици Радована Караџића одузете личне карте и пасоши, не може се нигде оспоравати

Бањалука, 11. јануара – Од средине јула прошле године, када је високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Мирослав Лајчак наметнуо Закон о изменама и допунама Закона о личној карти, 97 грађана Републике Српске морало је да преда важеће личне карте и узме нове у којима, у рубрици напомена, пише: „забрана преласка државне границе“. Ова одредба примењена је према лицима која су осумњичена за ратне злочине на подручју Сребренице и онима који су у наводној мрежи помагача одбеглих хашких оптуженика. Последња присилна заменика личних карата обављена је јуче у Центру јавне безбедности на Палама. Лични документи одузети су ужој породици  најтраженијег хашког оптуженика Радована Караџића – супрузи Љиљани, сину Александру, кћерки Соњи и њеном мужу Браниславу Јовичевићу. Њима су, истовремено, дате нове личне карте у којима је наведено да им је забрањен излазак из БиХ.

Караџићима, као и осталима, документи су одузети, односно замењени, на основу налога високог представника Мирослава Лајчака, иако у закону стоји да решење о одузимању личних карата и пасоша доноси Суд БиХ. На питање нашег листа упућено Мирославу Лајчаку због чега је он, уместо Суда БиХ, дао налог за одузимање личних докумената породици Радована Караџића, од Канцеларије високог представника добили смо следећи одговор: „Пасоше БиХ и личне карте одузело је Министарство унутрашњих послова Републике Српске. Оно је тело које спроводи наредбу високог представника. Ова лица су предмет међународних мера и зато је Канцеларија високог представника желела да обезбеди хитно спровођење мера како би се спречила могућност њиховог бега током истраге”.

Суштина је, чини се, ипак у разлици између Лајчаковог налога и судског решења у праву на жалбу. Наиме, на судска решења је дозвољена жалба, а против одлука високог представника не може се водити другостепени поступак. О томе говори тачка осам Лајчаковог прекјучерашњег Налога о одузимању путних исправа лицима која опструишу или прете да опструишу процес спровођења мира у БиХ.

У тачки осам акта на основу којег су јуче Караџићима и Браниславу Јовичевићу одузети пасоши и личне карте, поред осталог, пише да одредбе Лајчаковог налога – ни појединачно, ни све заједно – „не подлежу изношењу пред судове ни одлучивању од стране судова БиХ, њених ентитета или било где другде, и да се ни пред којим судом никада не може покренути поступак у вези са обавезама чије извршење из њих проистиче“.

Међу онима који су раније остали без пасоша и, условно речено, класичне личне карте налази се и бивши директор Полиције Републике Српске Драгомир Андан. „Решење Суда БиХ којим ми се одузима стара и даје нова лична карта нисам добио, а нико ми га није ни показао. Претпостављам да су и мени документи одузети на основу налога високог представника. Такође, нисам добио ни решење о забрани преласка границе. Једино сам успео да разговарам са главним тужиоцем БиХ Маринком Јурчевићем, који ми је рекао да ми не може казати да ли се против мене води истрага због наводног помагања Радовану Караџићу да избегне хапшење и изручивање Хашком трибуналу. Понудио сам Јурчевићу да одем у притвор до завршетка истраге, али ми је рекао да је то немогуће“, изјавио је нашем листу Андан, подсетивши да је за време док је он био директор републичке полиције 11 хашких оптуженика изручено Хагу и нагласио да је апсурдно њега доводити у везу са мрежом помагача Радована Караџића или било којег другог лица за којим је расписана потерница Хашког трибунала.

За разлику од 35 полицајаца који су на основу одлуке високог представника суспендовани и остали без личних докумената, Анданов случај је специфичан и по следећем: њима се до завршетка истраге исплаћује 55 одсто од плате, а он не добија ништа и сви рачуни су му блокирани. Осим што му је забрањен рад у било којем државном органу, онемогућен му је и одлазак у пензију иако је за њу испунио услове. Од прошлог лета, Андан живи од помоћи коју му шаљу брат и две сестре, који већ годинама живе и раде у иностранству.

„Несумњиво је да је у случају Драгомира Андана, као и у одлукама ранијих високих представника којима су смењивани званичници у БиХ, прекршена Европска конвенција о људским правима и основним слободама. То је у случају мојих клијената бившег председника Народне скупштине Републике Српске Драгана Калинића и радника Државне безбедности Милорада Билбије потврдио и Уставни суд БиХ. Нажалост, Европски суд за људска права огласио се ненадлежним да разматра одлуке високог представника, јер он није орган БиХ и Европске уније него Уједињених нација. Основно питање је, дакле, да ли је примерено овом времену да један човек у једној држави буде изнад свих не само њених него и међународних органа”, рекао нам је бањалучки адвокат Миљкан Пуцар.

Тужилаштво без коментара

Покушавајући да проверимо вест да су Караџићи, као и остала лица осумњичена да помажу скривање хашких оптуженика, под истрагом, обратили смо се директору Полиције Републике Српске Урошу Пени, јер је породица Радована Караџића недавно саслушавана у Бањалуци. Он нам је кратко рекао: „То је питање за Тужилаштво БиХ“. У телефонском разговору портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић је нашем листу казао: „Написе у штампи не коментаришемо, а информације о истрагама не дајемо”.

Šejn
http://sejn.blogger.ba
13/01/2008 14:05